Na poslednji dan nedelje stradanja i smrti vernici celivaju plaštanicu na Hristovom grobu koja je na Veliki petak svečano izneta pred pravoslavne oltare.

Ponoćnom Vaskršnjom liturgijom završavaju se dani žalosti i počinje praznik Vaskrsenja.

Početak vaskršnjeg slavlja oglašava se zvonima na pravoslavnim hramovima koja prvi put zvone posle dana žalosti kada se umesto liturgija služe carski časovi, a bogosluženja najavljuju drvenim klepalima.

Patrijarh Irinej sa episkopima čestitao je vernicima predstojeći Vaskrs poručivši da na ovaj sveti praznik saosećamo sa svim prognanim Srbima, posebno sa onima na Kosovu i Metohiji, te da se, uprkos stradanjima, naš narod uvek obnavljao i dizao nastavljajući da hoda putem Hristovim.

Zato onome ko posrne treba pružiti ruku, a ne gurati ga u još dublju propast, bolesnog treba posetiti i negovati, a zalutalog uputiti na pravi put, kaže patrijarh i ističe da vaskrsenjem svojim Hristos sjedinjuje ovaj svet i raj, a u raj pre svih drugih prima pokajanog razbojnika, dajući svima nama nadu da naše življenje u pokajanju nije uzaludno.

Iako živimo u teškom vremenu, punom neizvesnosti i tragedija, ne smemo, ugledajući se na drevne hrišćane, da prestanemo da se radujemo i Hristovom ljubavlju volimo, i to ne samo jedni druge već i neprijatelje naše, da nas ništa ne bi odvuklo sa puta života koji nam je on darivao - naveo je patrijarh Irinej u uskršnjoj poslanici.

Ako jedni drugima ne oprostimo, neće se ni nama oprostiti, a ako osuđujemo, već smo mi sami osuđeni, naveo je patrijarh reči Gospoda koji kaže da bez praštanja i sagledavanja sopstvenih sagrešenja prema bližnjima, prijateljima i neprijateljima, nećemo moći da u svoja srca primimo svetlost Vaskrsenja niti da postanemo baštinici nade na večnost u kojoj nema ni straha, ni uzdaha, ni tuge.